ОБНОВА ПРЕБИЛОВАЦА
(ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ЗА РАД НА ПРОЈЕКТУ)
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве. Припадају општини Чапљина, од које су удаљени 5 километара, док их од Мостара дели 35, а од мора 20 км. Пространи атар Пребиловаца се може представити као какво полуострво, састављено од крашког ткива источне Херцеговине, са три стране омеђено равним земљиштем, речним токовима и великом мочваром. Источна и јужна страна атара је брдски терен, надморске вине од 300 – 450 метара, а северну и западну страну чини ниски плато и брдски гребени, 80 - 100 метара надморске висине, постављен изнад поља. Дуж северне стране, кроз плодну долину усечену између брда, протиче река Брегава. Код Пребиловаца, долина Брегаве се постепено шири и спаја са долином Неретве, западно од села. Лево од Неретве, 3 км од центра Пребиловаца, пролази магистрални пут. Десном обалом пружа се железничка пруга. То су саобраћајне жиле куцавице Босне и Херцеговине, које спајају Сарајево и остатак Босне са Јадраном, а и средишњи су и најкраћи пут средишта и севера Европе до овог мора. На јужној страни, пребиловачки атар се додирује са мочварним тереном Парка природе Хутово блато, који се простире на око 6 000 хектара, у саставу којег је и 6 језера, река Крупа, велики број извора и природних канала (јаруга), које одводе воду до Крупе, а ова даље до Неретве.
Ово подручје je богато материјалним траговима разних цивилизација, које су владале овим просторима: предантичке, античке ( грчке и римске), византијске, млетачке, угарскe, словенске, турскe... По доласку Словена на Балкан, подручје данашње Херцеговине, која се делила на Травунију, Захумље ( Хум) и Неретву ( Паганију), су населила српска племена.
На подручју Пребиловаца има доста трагова Илира. Постоје три градине, које су остаци утврђења и велики број гомила, гробова на које је набачена огромна количина камена. У Хутовом блату су недавно откривени остаци илирских бродова, са фрагментима грчке керамике. На терену Пребиловаца постоје и средњевековне некрополе са споменицима, који говоре да је ту сахрањивана некадашња хумска властела из немањићког или котроманићког периода. Близу Пребиловаца је и мање познати стари, камени мост на реци Брегави, са почетка 16. века, који знатно подсећа на много познатији,а више деценија млађи мостарски.
Недалеко од Пребиловаца је и локалтет Нерези, са остацима ранохришћанске базилике. Испод и око темеља правослaване цркве, у суседним Клепцима, нађени су трагови хришћанског храма из некрополе, вероватно из 3. века. Преко Неретве, испод Чапљине налази се Могорјело, зачајни римски споменик који датира из 1. века, са добро очуваним остацима виле из почетка 4. века. Нешто даље, низ Неретву, налаз се остаци Нароне, седишта римске провинције. Близу је и Габела, средњевековна Дријева коју се неки скоро прогласили Тројом. Недалеко, уз Неретву, налази познати утврђени град Почитељ, који подигао Херцег Шћепан Косача. Мало даље, на север, је познати српски манастир Житомислић. Идући уз Брегаву, дође се до исто тако старог града Стоца. испред кога је чувена некропола Радимља, где је било породично гробље Храбрена Милорадовића, чувене српске властеоске породице из Херцеговине.
Претке данашњих Пребиловчана затекли су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у другој половини 15. века. Предање каже да су ту населио Драгићевић, родоначелник већине каснијих пребиловачких породица, са своја три сина, од којих је најмлађи, нешто касније, присилно потурчен. Они су ту дошли, на своје имање, из села Драчева, удаљеног пет километара југозападно од Пребиловаца, где су, наводно, били ситна властела. Предање каже и да се један од од браће звао Биле, што је вероватно скраћено, односно од миља Прибил (=пребијел=Пребил), које је име код Срба било често, у средњем веку. По њему је село, изгледа, добило име.
До 1941. године, Пребиловци су били, за херцеговачке прилике, велико и економски јако село. У централном делу села и шест засеока, живело је више од 1000 становника, 97% Срба и 3% муслимана.
Пребиловци су познати симбол страдања српског народа. Јапански дневник Тхе Asahi Shimbun (Токио) уврстио је ово село међу четири најстрадалнија села у свету, у Другом светском рату. Према извештају оружништва (жандармерије) НДХ, из септембра 1941. године , усташе су тога лета убилe 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је 550 жена и деце из села, бацањем у Шурманачку јаму код Међугорја. Тада је угашен живот у 57 породица. Илиндански покољ 1941. године преживело је само 170 Пребиловчана, претежно одраслих мушкараца.
Преживели очеви из Пребиловаца, који су у августу 1941. године остали без првих супруга и деце, женили су се поново и у позним годинама добијали нову децу. Село је тако наставило да живи, са незаце љивим ранама, без генерација рођених 1930.-41.године.
Послератне власти су настојале да се усташки злочини над Србима заташкају, па су у том смислу спречавале сахрану жртава из јама, чије су отворе забетонирале. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је је отворила 13 јама на подручју некадашњег столачког среза и из њих извадила кости жртава, опрала их и пренела у сеоски дом у Пребиловцима.
На 50. годишњицу страдања, 4.8. 1991. мошти ових мученика, њих око 4000, су после литургије и опела, које служио српски патријарх Павле, свечано положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима.
Снагама које су биле и остале баштиници усташке идеологије и праксе, сметали су Пребиловци и мученичке мошти, које су сведочиле истину о догађајима из прошлости. Зато су одлучиле да их потпуно униште, заједно свим материјалним и духовним наслеђем српског народа у долини Неретве.
У јуну 1992., војска Републике Хрватске, заједно са војним и паравојним формацијама херцеговачких Хрвата и муслимана, под командом генерала збора ХВ Јанка Бобетка, је заузела сва српска насеља у долини Неретве, поубијавши при томе све затечене српске цивиле. По том су све српске куће, цркве, манастири, културно историјски споменици, привредни и комунални објекти су минирањем срушени или су спаљени.
У овом општем страдању, изузимајући број људских жртава, Пребиловци су поново били посебна мета и највише су страдали.Мошти пребиловачких и других мученика су оскрнављене и смрвљене постављеним експлозивом и авионским бомбама. Спомен црква је од темеља срушена, терен пораванат грађевинским машинама, да би се на њему и око њега била зсновала депонија, која је уклоњена тек 2002. године. Још је непозната судбина моштију мученика, пошто је у досадашњим ископавањима нађено свега 2% од костију сахрањених у спомен цркву, и то смрвљених. Разорено је и оближње сеоско гробље, кости многих покојника спаљене или однете на непознато место. Спомен парк између дома и школе је девастиран, спомен плоча уништена, а опљачкан је чак и камен из подзиде, испод дома. Спомен-гај код сеоског гробља је варварски уништен, као споменик из НОБ-е на њему.
Дом културе, школе, старије сеоске куће, велики задружни магацин, штале, појате и други помоћни објекти су уништени спаљивањем и од њих су остали голи зидови, сем неколико кућа које су срушене минирањем или гранатирањем. Све новије куће, грађене модерним грађевинским материјалима, постављеним експлозивом су срушене до темеља.
Уништена су и сва комунална добра. Трафо станица у ценралном делу села је срушена експлозивом. Далеководни стубови, углавном су испилани и однети заједно са кабловима. постављеним експлозивом. У централном делу села, уништен је и систем за водоснабдевање из бушотине дубоке око 60 метара у центру села, а опљачкан и делом уништен је и систем за наводњавање поља код из језера Шкрка. Уништене или оштећене и многе чатрње ( бетонски резервоари за воду)
Вековни камени зидови око сеоских пашњака, шума и других парцела су срушени, а камен оса њих, у великом делу, опљачкан.
И човекова околина у Пребиловцима је била предмет смишљеног злочина. Терен дуж пута за село, а нарочито простор око спомен цркве и сеоског гробља били су затрпана најразноврснијим отпадом. Земљиште у Долу, испод села, затровано је хемијски, пошто је ту после рата уништавана муниција.
Пребиловци су били пусти више од седам година. У јесен 1999. године почео је мукотрпни повратак у село, у коме још увек нема основних услова за живот. До сада је обновљено двадестак кућа , у којима живи близу 60 житеља. Обновљен је, мада непотпуно и сеоски дом.У рушевинама је још 120 кућа, школа, спомен црква и други објекти. Обим обнове српских кућа у долини Нертве, посебно у Пребиловцима, је крахње незадовољавајућ. У селу није реализовано 40 молби за повратак. Помоћ нико не пружа, а са релативно малим средствима село би се могло потпуно обновити, делом претворити у етно-парк, а његов атар заштити као меморијално подручје и парк природе.
Пребиловци као вредност и светиња
По свему што их обележава Пребиловци су посебна, вишезначна, вредност српског народа и требало да буду у рангу Вида, Зејтинлика, Шумарица, Ћеле Куле, и других, сличних места. Они заслужују да се новим или херцеговачким Врачарем. Због тога би требало да буду обновљени, заштићени и сачувани као живо село, културно.споменик и меморијално подручје, етно-парк и парк-природе. За све то постоје разлози и услови. Овде не треба објашњавати зашто тренутно немају пажњу какву заслужују, што су препуштени некажњеном уништавању и забораву. Нажалост, слична је судбина и многих других вредности овога народа, али то није оправдање за даљу пасивност и мирење са постојећим.
Потпуна и аутентична обнова Пребиловаца
Пребиловце треба обновити у потпуности, аутентично како су изгледали до рушења и паљења 1992. Дакле требало би обновити и куће у које нема ко да се врати или да повремено да их користи, у средишњем делу - Селу и свим засеоцима : Грлићу, Кулинама, Мрвићима, Рјевцима, Краварици и Брду.
Све старе куће треба аутентично обновити, материјалима којима су биле првобитно изграђене : камен, кречни малтер, дрво, класичан цреп или камене плоче...
Ван поменутих целина, новије куће могле би да се граде и од савремених материјала, с тим што би требало прописати или препоручити да граде по узору на старе, колико је могуће.
Поред кућа треба и друге објекте, као што су штале, појате торови...
Дакле обнављало би се све осим ако би се власници противили обнови или не прихватили услове обнове, која би била бесплатна.
Обновом би обухватила и поновну изградњу Спомен цркве, поправаку гробница и споменика на сеоском гробљу, обнову сеоског дома, школе, задружног магацина (штале), споменика и парка између дома и школе, као и парка испред гробља. Могли би се обновити и зидови између забрана(ограда) и друго што би било од значаја.
Пребиловце треба обновити као посебну вредност српског народа. Пребиловци су и опште људска вредност, коју треба обновити, заштити и сачувати. Свеукупно, Пребиловци имају културно - историјска значај, а заједно са околином су друштвено и природно богатство. Све вредности и вишезначна богатства Пребиловаца су угрожена или уништена.
(ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ ЗА РАД НА ПРОЈЕКТУ)
Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве. Припадају општини Чапљина, од које су удаљени 5 километара, док их од Мостара дели 35, а од мора 20 км. Пространи атар Пребиловаца се може представити као какво полуострво, састављено од крашког ткива источне Херцеговине, са три стране омеђено равним земљиштем, речним токовима и великом мочваром. Источна и јужна страна атара је брдски терен, надморске вине од 300 – 450 метара, а северну и западну страну чини ниски плато и брдски гребени, 80 - 100 метара надморске висине, постављен изнад поља. Дуж северне стране, кроз плодну долину усечену између брда, протиче река Брегава. Код Пребиловаца, долина Брегаве се постепено шири и спаја са долином Неретве, западно од села. Лево од Неретве, 3 км од центра Пребиловаца, пролази магистрални пут. Десном обалом пружа се железничка пруга. То су саобраћајне жиле куцавице Босне и Херцеговине, које спајају Сарајево и остатак Босне са Јадраном, а и средишњи су и најкраћи пут средишта и севера Европе до овог мора. На јужној страни, пребиловачки атар се додирује са мочварним тереном Парка природе Хутово блато, који се простире на око 6 000 хектара, у саставу којег је и 6 језера, река Крупа, велики број извора и природних канала (јаруга), које одводе воду до Крупе, а ова даље до Неретве.
Ово подручје je богато материјалним траговима разних цивилизација, које су владале овим просторима: предантичке, античке ( грчке и римске), византијске, млетачке, угарскe, словенске, турскe... По доласку Словена на Балкан, подручје данашње Херцеговине, која се делила на Травунију, Захумље ( Хум) и Неретву ( Паганију), су населила српска племена.
На подручју Пребиловаца има доста трагова Илира. Постоје три градине, које су остаци утврђења и велики број гомила, гробова на које је набачена огромна количина камена. У Хутовом блату су недавно откривени остаци илирских бродова, са фрагментима грчке керамике. На терену Пребиловаца постоје и средњевековне некрополе са споменицима, који говоре да је ту сахрањивана некадашња хумска властела из немањићког или котроманићког периода. Близу Пребиловаца је и мање познати стари, камени мост на реци Брегави, са почетка 16. века, који знатно подсећа на много познатији,а више деценија млађи мостарски.
Недалеко од Пребиловаца је и локалтет Нерези, са остацима ранохришћанске базилике. Испод и око темеља правослaване цркве, у суседним Клепцима, нађени су трагови хришћанског храма из некрополе, вероватно из 3. века. Преко Неретве, испод Чапљине налази се Могорјело, зачајни римски споменик који датира из 1. века, са добро очуваним остацима виле из почетка 4. века. Нешто даље, низ Неретву, налаз се остаци Нароне, седишта римске провинције. Близу је и Габела, средњевековна Дријева коју се неки скоро прогласили Тројом. Недалеко, уз Неретву, налази познати утврђени град Почитељ, који подигао Херцег Шћепан Косача. Мало даље, на север, је познати српски манастир Житомислић. Идући уз Брегаву, дође се до исто тако старог града Стоца. испред кога је чувена некропола Радимља, где је било породично гробље Храбрена Милорадовића, чувене српске властеоске породице из Херцеговине.
Претке данашњих Пребиловчана затекли су Турци у селу, приликом освајања Херцеговине у другој половини 15. века. Предање каже да су ту населио Драгићевић, родоначелник већине каснијих пребиловачких породица, са своја три сина, од којих је најмлађи, нешто касније, присилно потурчен. Они су ту дошли, на своје имање, из села Драчева, удаљеног пет километара југозападно од Пребиловаца, где су, наводно, били ситна властела. Предање каже и да се један од од браће звао Биле, што је вероватно скраћено, односно од миља Прибил (=пребијел=Пребил), које је име код Срба било често, у средњем веку. По њему је село, изгледа, добило име.
До 1941. године, Пребиловци су били, за херцеговачке прилике, велико и економски јако село. У централном делу села и шест засеока, живело је више од 1000 становника, 97% Срба и 3% муслимана.
Пребиловци су познати симбол страдања српског народа. Јапански дневник Тхе Asahi Shimbun (Токио) уврстио је ово село међу четири најстрадалнија села у свету, у Другом светском рату. Према извештају оружништва (жандармерије) НДХ, из септембра 1941. године , усташе су тога лета убилe 820 Срба из Пребиловаца. Само у једном дану, 6. августа те године, убијено је 550 жена и деце из села, бацањем у Шурманачку јаму код Међугорја. Тада је угашен живот у 57 породица. Илиндански покољ 1941. године преживело је само 170 Пребиловчана, претежно одраслих мушкараца.
Преживели очеви из Пребиловаца, који су у августу 1941. године остали без првих супруга и деце, женили су се поново и у позним годинама добијали нову децу. Село је тако наставило да живи, са незаце љивим ранама, без генерација рођених 1930.-41.године.
Послератне власти су настојале да се усташки злочини над Србима заташкају, па су у том смислу спречавале сахрану жртава из јама, чије су отворе забетонирале. У јесен и зиму 1990/91. године, родбина жртава је је отворила 13 јама на подручју некадашњег столачког среза и из њих извадила кости жртава, опрала их и пренела у сеоски дом у Пребиловцима.
На 50. годишњицу страдања, 4.8. 1991. мошти ових мученика, њих око 4000, су после литургије и опела, које служио српски патријарх Павле, свечано положене у крипту Спомен цркве Сабора Српских светитеља и Пребиловачких мученика у Пребиловцима.
Снагама које су биле и остале баштиници усташке идеологије и праксе, сметали су Пребиловци и мученичке мошти, које су сведочиле истину о догађајима из прошлости. Зато су одлучиле да их потпуно униште, заједно свим материјалним и духовним наслеђем српског народа у долини Неретве.
У јуну 1992., војска Републике Хрватске, заједно са војним и паравојним формацијама херцеговачких Хрвата и муслимана, под командом генерала збора ХВ Јанка Бобетка, је заузела сва српска насеља у долини Неретве, поубијавши при томе све затечене српске цивиле. По том су све српске куће, цркве, манастири, културно историјски споменици, привредни и комунални објекти су минирањем срушени или су спаљени.
У овом општем страдању, изузимајући број људских жртава, Пребиловци су поново били посебна мета и највише су страдали.Мошти пребиловачких и других мученика су оскрнављене и смрвљене постављеним експлозивом и авионским бомбама. Спомен црква је од темеља срушена, терен пораванат грађевинским машинама, да би се на њему и око њега била зсновала депонија, која је уклоњена тек 2002. године. Још је непозната судбина моштију мученика, пошто је у досадашњим ископавањима нађено свега 2% од костију сахрањених у спомен цркву, и то смрвљених. Разорено је и оближње сеоско гробље, кости многих покојника спаљене или однете на непознато место. Спомен парк између дома и школе је девастиран, спомен плоча уништена, а опљачкан је чак и камен из подзиде, испод дома. Спомен-гај код сеоског гробља је варварски уништен, као споменик из НОБ-е на њему.
Дом културе, школе, старије сеоске куће, велики задружни магацин, штале, појате и други помоћни објекти су уништени спаљивањем и од њих су остали голи зидови, сем неколико кућа које су срушене минирањем или гранатирањем. Све новије куће, грађене модерним грађевинским материјалима, постављеним експлозивом су срушене до темеља.
Уништена су и сва комунална добра. Трафо станица у ценралном делу села је срушена експлозивом. Далеководни стубови, углавном су испилани и однети заједно са кабловима. постављеним експлозивом. У централном делу села, уништен је и систем за водоснабдевање из бушотине дубоке око 60 метара у центру села, а опљачкан и делом уништен је и систем за наводњавање поља код из језера Шкрка. Уништене или оштећене и многе чатрње ( бетонски резервоари за воду)
Вековни камени зидови око сеоских пашњака, шума и других парцела су срушени, а камен оса њих, у великом делу, опљачкан.
И човекова околина у Пребиловцима је била предмет смишљеног злочина. Терен дуж пута за село, а нарочито простор око спомен цркве и сеоског гробља били су затрпана најразноврснијим отпадом. Земљиште у Долу, испод села, затровано је хемијски, пошто је ту после рата уништавана муниција.
Пребиловци су били пусти више од седам година. У јесен 1999. године почео је мукотрпни повратак у село, у коме још увек нема основних услова за живот. До сада је обновљено двадестак кућа , у којима живи близу 60 житеља. Обновљен је, мада непотпуно и сеоски дом.У рушевинама је још 120 кућа, школа, спомен црква и други објекти. Обим обнове српских кућа у долини Нертве, посебно у Пребиловцима, је крахње незадовољавајућ. У селу није реализовано 40 молби за повратак. Помоћ нико не пружа, а са релативно малим средствима село би се могло потпуно обновити, делом претворити у етно-парк, а његов атар заштити као меморијално подручје и парк природе.
Пребиловци као вредност и светиња
По свему што их обележава Пребиловци су посебна, вишезначна, вредност српског народа и требало да буду у рангу Вида, Зејтинлика, Шумарица, Ћеле Куле, и других, сличних места. Они заслужују да се новим или херцеговачким Врачарем. Због тога би требало да буду обновљени, заштићени и сачувани као живо село, културно.споменик и меморијално подручје, етно-парк и парк-природе. За све то постоје разлози и услови. Овде не треба објашњавати зашто тренутно немају пажњу какву заслужују, што су препуштени некажњеном уништавању и забораву. Нажалост, слична је судбина и многих других вредности овога народа, али то није оправдање за даљу пасивност и мирење са постојећим.
Потпуна и аутентична обнова Пребиловаца
Пребиловце треба обновити у потпуности, аутентично како су изгледали до рушења и паљења 1992. Дакле требало би обновити и куће у које нема ко да се врати или да повремено да их користи, у средишњем делу - Селу и свим засеоцима : Грлићу, Кулинама, Мрвићима, Рјевцима, Краварици и Брду.
Све старе куће треба аутентично обновити, материјалима којима су биле првобитно изграђене : камен, кречни малтер, дрво, класичан цреп или камене плоче...
Ван поменутих целина, новије куће могле би да се граде и од савремених материјала, с тим што би требало прописати или препоручити да граде по узору на старе, колико је могуће.
Поред кућа треба и друге објекте, као што су штале, појате торови...
Дакле обнављало би се све осим ако би се власници противили обнови или не прихватили услове обнове, која би била бесплатна.
Обновом би обухватила и поновну изградњу Спомен цркве, поправаку гробница и споменика на сеоском гробљу, обнову сеоског дома, школе, задружног магацина (штале), споменика и парка између дома и школе, као и парка испред гробља. Могли би се обновити и зидови између забрана(ограда) и друго што би било од значаја.
Пребиловце треба обновити као посебну вредност српског народа. Пребиловци су и опште људска вредност, коју треба обновити, заштити и сачувати. Свеукупно, Пребиловци имају културно - историјска значај, а заједно са околином су друштвено и природно богатство. Све вредности и вишезначна богатства Пребиловаца су угрожена или уништена.
